КОДЕКС ЛЕПОГ ПОНАШАЊА УЧЕНИКА ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“
У школу долазимо 10 минута пре почетка часа. Тако ћемо смирени и сконцентрисани ући на час и искористити свих 45 минута. Можда вам се чини невероватним, АЛИ ТО ЈЕ ЗАИСТА КОРИСНО.
Изостајање из школе пристојно најављујемо ако није из здравствених разлога. Ако јесте, доносимо лекарско оправдање чим поново дођемо у школу. Основни знак пристојности је да некоме, ко вас очекује, објаснимо ЗАШТО НИСМО ДОШЛИ.
Поштовање запослених у школи може се исказати на безброј начина. Уступањем места, јасно изговореним поздравом, пропуштањем при пролажењу кроз врата. Подразумева се да смо то научили у најранијем детињству у породици. ШКОЛА ЈЕ ПРАВО МЕСТО ДА НАУЧЕНО И ПОКАЖЕМО.
И када смо замишљени или забринути, упутићемо одраслима и својима друговима поздрав „ДОБАР ДАН“, “ДОВИЂЕЊА“, “ЋАО“. Њих ће обрадовати, а нас неће оштетити.
Пре уласка у школску зграду треба стајати у реду. ВАЖНО ЈЕСТЕ, јер стајање у пристојном реду говори о нашој зрелости и озбиљној намери да у школи добијемо оно по шта смо дошли - А ТО ЈЕ НАШЕ НАЈОСНОВНИЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ.
Одећа у којој долазимо у школу треба да буде пристојна, уредна, у нашем стилу, АЛИ И ПРАКТИЧНА ЗА РАД.
По холу и степеницама ходамо полако, јер трчећи можемо ПОВРЕДИТИ СЕБЕ И ДРУГЕ.
У школској згради говоримо тихо, јер је викање и довикивање НЕПРИСТОЈНО.
Дозвољено је да у великим количинама употребљавамо речи:
МОЛИМ, ХВАЛА, ИЗВИНИ, ИЗВОЛИ ОВЕ РЕЧИ ЧИНЕ НАС ЛЕПШИМ.
На часу пажљиво слушамо наставника јер тако БОЉЕ И ЛАКШЕ УЧИМО.
На часу седимо на свом месту и ћутимо (осим ако нас наставник прозове) јер причањем, шетањем по учионици и сличним понашањем угрожавамо право својих другара ДА УЧЕ.
Неодговарајуће понашање у школи - ударање других, туча, исмевање, ругање, псовање ПОВРЕЂУЈЕ ДРУГЕ а може бити и кажњено. Начини кажњавања записани су у строгим правилницима које боље разумеју одрасли.
КАДА ОСЕТИМО КАКО ЈЕ ЛАКО ПОНАШАТИ СЕ ПРИСТОЈНО, ЗАКОНИ И КАЗНЕ ОДРАСЛИХ БИЋЕ НАМ СУВИШНИ.
Доношење у школу предмета који друге могу да повреде може да нас постави ТРАЈНО У ЦЕНТАР ПАЖЊЕ КАКВУ НИСМО ХТЕЛИ. Мислимо на време и оставимо такве предмете код куће.
Изненадимо своје другове и сваки неспоразум решимо тако што ћемо ПРВИ пружити руку помирења. ЦЕНИМО ТО ШТО СМО РАЗЛИЧИТИ.
Храну једемо у трпезарији или на дворишту, а отпатке који остану уредно бацамо у корпе за отпатке ДА БИ НАМ ОКОЛИНА БИЛА ЧИСТА.
Школска имовина користи свима. Не исказујмо своје незадовољство на њој. Боравак у чистом и уредном окружењу свакоме више прија. УЧИОНИЦА И ДВОРИШТЕ БИЋЕ ОНАКВИ КАКВИМ ИХ МИ СТВОРИМО.
